Poljoprivreda je odgovorna za oko 25 procenata svih emisija gasova sa efektom staklene bašte širom sveta. Veliki udeo ovih emisija je posledica stočarske proizvodnje i upotrebe đubriva. Međutim, više od jedne trećine poljoprivrednih emisija uzrokovano je promenom korišćenja zemljišta, posebno pretvaranjem šuma i drugih rezervata prirode u poljoprivredno zemljište kako bi se zadovoljila rastuća globalna potražnja za hranom za ljude i životinje. „Korišćenje boljih tehnologija za povećanje prinosa useva na već obrađenoj zemlji moglo bi da smanji ovu promenu u korišćenju zemljišta i smanji emisije štetnih gasova“, kaže autor studije prof. dr Matin Qaim, direktor Centra za istraživanje razvoja na Univerzitetu u Bonu.
GM kukuruz i soja su naišli na otpor u Evopi
Određene vrste genetski modifikovanih useva kao što su GM kukuruz i soja se široko uzgajaju u drugim delovima sveta, ali vrlo malo u Evropi. „Glavni razlozi su prihvatanje javnosti i političke prepreke“, kaže Qaim.
U novoj studiji, Qaim i njegove kolege sa instituta su koristili globalne poljoprivredne podatke i procene efekata na prinos GM useva da bi modelirali kako će povećano usvajanje tehnologije u EU uticati na proizvodnju, korišćenje zemljišta i emisije gasova staklene bašte. Procene sugerišu da bi šira upotreba genetski modifikovanih useva u EU mogla da spreči oslobađanje 33 miliona tona CO2, što je oko 7,5 podsto od ukupnih godišnjih emisija EU iz poljoprivrede.
Veći prinosi EU bi mogli da smanje uvoz
„Većina ovih pozitivnih klimatskih efekata se može pripisati smanjenoj promeni korišćenja zemljišta“, kaže dr Emma Kovak sa instituta, prvi autor studije. Pošto EU uvozi dosta kukuruza i soje iz Brazila, gde proširenje poljoprivrednog zemljišta doprinosi krčenju tropskih šuma, zaključak istraživačkog tima je da bi veći prinosi u EU mogli da smanje deo ovog uvoza i tako pomognu očuvanju Amazonske prašume.
Autori istraživanja naglašavaju da u svojoj analizi posmatraju samo već postojeće genetski modifikovane useve. „Nove tehnologije genetski modifikovanog uzgoja se trenutno koriste za razvoj širokog spektra novih primena useva. Ove nove primene bi mogle da dovedu do dodatnih prednosti ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja u budućnosti“, kaže Matin Qaim.
Izvor: ScienceDaly
