Godine prekretnice u globalnoj energetici

Šta je obeležilo naftno-gasni i generalno energetski sektor u godini na izmaku, kao i šta možemo da očekujemo u godini i godinama pred nama, piše u analizi za Kvartalni bilten NNKS Jelica Putniković, osnivač i glavni urednik portala “Energija Balkana”.

Štednja energenata, pre svega prirodnog gasa i električne energije i energetska bezbednost u žiži su javnosti – pre svega evropske. Prošlogodišnje poskupljenje struje i gasa kulminiralo je ove godine. Astronomske cene ova dva energenta, uz konstantnu bojazan građana i privrednika da ih neće biti dovoljno doneli su evropskim političarima strah od nezadovoljnih (čitaj smrznutih) birača ali i moćno marketinško oružje, koje obilato koriste na lokalnom i međunarodnom nivou.

Energenti su, posebno posle 24. februara, nakon početka sukoba u Ukrajini, dobili na značaju kao geopolitičko oružje, u čemu značajnu ulogu, pored Brisela, dobija Vašington, koji ne propušta priliku da se predstavi kao spasilac Evrope po pitanju snabdevanja utečnjenim prirodnim gasom, koji treba da zameni ruski gas. Od februara američki i političari EU, uz saveznike, posebno iz Velike Britanije i Japana, udruženim snagama, pokušavaju da svi krivicu za globalnu energetsku krizu prebace na Kremlj.

Geopolitika i energetika

Pokazalo se, međutim, da usvajanje serije paketa sankcija, kojima se definišu zabrane plaćanja ruskih energenata u ruskim rubljama, kao i zabrane (ili ograničenja) uvoza ruskog uglja, gasa, nafte i naftnih derivata u zemlje članice EU, kao i pokušaji da se ograniče cene ruskog gasa i nafte na globalnom, svetkom tržištu nisu dali željene efekte. Rusija jeste pretrpela određene gubitke u prihodima, morala je da prodaju svojih energenata preusmeri sa evropskog na druga tržišta, ali je zbog poskupljenje nafte i gasa nastavila da puni svoj budžet. A, što nikako nije za potcenjivanje, dobila je u trgovini energentima nove partnere i učvrstila već postojeće saveze. To se najbolje videlo u odlukama asocijacija OPEK I OPEK+, koje nisu prihvatile zahteve američkog predsednika Džoa Bajdena (lično je pretrpeo neuspeh tokom posete Saudijskoj Arabiji, koju je posetio da bi traži da kartel poveća proizvodnju i plasman sirove nafte na tržište, kako bi “crno zlato” pojeftinilo) i nastavile su sa politikom smanjenja ponude na svetskom naftnom tržištu. Treba reći da su u ovom geopolitičkom energetskom sukobu profitirale i neke energetske kompanije, pre svega multinacionalne, koje proizvode ali i trguju skupim energentima. Ima i onih koji se teško nose sa energetskom krizom, mnoge, najčešće manje, su bankrotirale, ili ih matične države spašavaju, često u procesu podržavljenja. Profitirale su i neke zemlje. Indija i Kina, na primer, koje su se ovajdile kada je Rusija, nastojeći da nađe nove kupce za svoje energente snizila cenu. Indija tako postaje najveći kupac ruske nafte, Kina, ali i Turska, kao i mnoge mediteranske zemlje preprodaju rusku naftu, Saudijska Arabija, ne samo da preprodaje naftu, već je prerađuje u svojim rafinerijama i Evropi prodaje derivate po mnogo višim cenama od onih koje bi kupci plaćali da su nastavili da ih kupuju direktno iz Rusije.

Mere EU, G7 i OPEK-a

Posebna priča je trgovina LNG gasom. Već ugovorene kupovine američkog utečnjenog gasa kineski trgovci su preprodavali evropskim kupcima, naravno po mnogo višim cenama, tako da je Peking na kraju, uoči zime, zabranio ovakve transakcije. Preprodaje energetskih tovara, pretakanje nafte iz malih tankera, po njihovom izlasku iz Bosfora, u velike, koji nastavljaju plovidbu sa novim, neruskim papirima, nešto je što se sasvim normalno dešava. Roba, jednostavno, uvek nađe put do kupca. Problem je, međutim, što se u tim transakcijama cene povećavaju pa krajnji kupac plati mnogo više. Pokazalo se, inače, da je odluka OPEK-a plus, da ne povećava plasman sirove nafte na tržište bila dalekovida po njihove interese. Jer, recesija, ekonomsko usporavanje i kineska borba sa novim talasom epidemije korona virusom nisu povećali potražnju. Tako je cena nafte, i na londonskoj i na američkoj berzi, “pala” na nivoe s početka godine. To prija i SAD (jer cene derivata, pre svega benzina su u Americi političko pitanje, posebno bitno u izbornim godinama) i svim kupcima.

A mera EU i G7, koje pokušavaju da cenu ruske nafte ograniče na 60 dolara po barelu čine besmislenim jer, cena barela na londonskom tržištu potonula je u petak, 9. decembra 11,1 odsto, na 76,10 dolara, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio 11,2 odsto, na 71,02 dolara. A Rusija je, da podsetimo, svoju naftu prodavala po ceni za 20-ak procenata jeftinije od cene na berzama. Pogledi ka 2025. godini Kako globalna energetska kriza ne pogađa isto celu planetu nameće se zaključak da su se Evropi sankcije na ruske energente vratile kao bumerang, jer plaćaju energente, naftu i gas mnogo više. Pri tome, kako se Evropa zbog krize proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora još od prošle godine suočava sa nedostatkom struje, skup gas koji se sagoreva u termoelektranama koje ga koriste kao gorivo, cenu kilovata drži na rekordnim nivoima. I, što je najgore, male su šanse da će struja pojeftiniti u skorije vreme. Neki analitičari kažu da se cene energenata, pogotovo struje i gasa, neće nikada vratiti na nivoe pre krize. Godina koja se navodi kao prekretnica, kada bi se pojeftinjenje moglo očekivati je 2025.

Ali, to zavisi od mnogo faktora, uglavnom geopolitičkih, manje ekonomskih. Jer, da bi obezbedile dovoljne količine električne energije zapadnoevropske zemlje, posebno Nemačka, upalile su svoje konzervirane termoelektrane na ugalj. Kako su ranije već zatvorile rudnike uglja mnoge od njih su ga uvozile iz Rusije. Od avgusta to ne čine pa uvoze ugalj iz Indonezije i Australije, na primer.

Ponovo aktivirane termoelektrane na ugalj

Ali, to zavisi od mnogo faktora, uglavnom geopolitičkih, manje ekonomskih. Jer, da bi obezbedile dovoljne količine električne energije zapadnoevropske zemlje, posebno Nemačka, upalile su svoje konzervirane termoelektrane na ugalj. Kako su ranije već zatvorile rudnike uglja mnoge od njih su ga uvozile iz Rusije. Od avgusta to ne čine pa uvoze ugalj iz Indonezije i Australije, na primer.

EU, takođe, veliku pažnju poklanja vodoniku. Sve više pažnje dobija proizvodnja i korišćenje biogasa, geotermalne energije… Traže se tehnološka rešenja za skladištenje električne energije. Održiva tranzicija umesto zelene Jasno je da dalji razvoj zelene energetike mora da se konkretizuje. Čini se u celoj priči da se više ne priča o zelenoj energetskoj tranziciji već o održivoj tranziciji, koja je preduslov održivog razvoja privrede uz obezbeđivanje dovoljnih količina energenata koji ne zagađuju ili manje zagađuju životnu sredinu od do sada korišćenih. Tu su, uostalom, i poruke sa samita COP27, održanog u Egiptu, gde su siromašne zemlje digle glas i zatražile od bogatih da ne očekuju da zemlje trećeg sveta, koje tek započinju svoj ekonomski razvoj snose iste troškove zaštite životne sredine kao i najbogatije. Sa strane, čini se da bogati nisu baš bili iskreni kada se govorilo o osnivanju fondova iz kojih će se pomoći siromašnim zemljama. O tome će se, svakako, još pričati.

Kao što će se još pričati i o tome da se do neke godine, u bliskoj budućnosti, mora odustati od korišćenja uglja, nafte i prirodnog gasa. Sve to će ostati na nivou priče dok se ne obezbedi energetska sigurnost. Ne globalno, mada to političari propagiraju. Već kod pandemije COVID-19 videlo se da svi, najpre, brinu o sebi. I ova energetska kriza je pokazala da se, posle svih deklarativnih zaklinjanja, sve zemlje ponajpre pobrinu za svoje potrošače. A da je solidarnost samo zgodna poštapalica.

Sigurnost snabdevanja postaje važnije od održivog razvoja i ekologije

Dakle, energetika kriza nas je naučila da sigurnost snabdevanja postaje važnije od održivog razvoja i ekologije. Jer, bez energenata nema nikakvog razvoja. A zaštita životne sredine svakako treba da postane princip na kome se insistira, zbog čijeg neispunjavanja se kažnjavaju zagađivači, kome treba da se teži jer ovo je jedina planeta koju imamo. Značajnu ulogu tu imaju diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja. Tu se opet donosioci odluka moraju čuvati zamki koje nameću opšte smernice – pa i kada one stižu iz političkih centara moći. Jer, iz njih se uvek kriju interesi onih koji daju takve preporuke, često i zahteve. Šta radi Srbija? Zemlje poput Srbije, koje još nisu do kraja sprovele svoju energetsku tranziciju, treba da pametno nastave sa tim procesom. Da se slepo ne sledi zahtev da ugasimo termoelektrane na ugalj, da ne odustanemo od prirodnog gasa i da pametno ulazimo u projekte OIE, kako bi obezbedili sigurnost snabdevanja i energetsku bezbednost.

Treba imati u vidu da se tu ne radi samo o energentima za grejanje. Energetska sigurnost jedne zemlje preduslov je za privredni razvoj, a time i prosperitet države i njenih građana. A o zaštiti životne sredine, budimo realni, ne vode računa nezaposleni, gladni i oni koji se smrzavaju.

2022. prekretnica u globalnoj energetici

To je ono čemu nas je naučila ova 2022. godina, koja će sigurno biti prekretnica u globalnoj energetici.

Teško je dati prognoze o tome kakva nas godina čeka po pitanju energetike – ne samo cena već snabdevenosti tržišta. Kako se bliži Nova godina sve je više procena da bi 2023. u sektoru energetike, mogla biti izazovnija od ove na izmaku. Posebno u Evropi, koja je već suočena sa manjkom gasa, nafte i električne energije. Teško je reći koji je od ovih energenata na prvom mestu po neizvesnosti nabavke, jer se čini da evropski zvaničnici pokušavaju da problem “sakriju pod tepih” pričama o solidarnosti, zajedničkim planovima, neodustajanju od opredeljenja za sprečavanje klimatskih promena… U 2023. fokus na snabdevanju i cenama U stvarnosti, međutim, i oni i građani svesni su da skupi energenti ugrožavaju ne samo komfor već često i egzistenciju ljudi koji ne mogu da plate račune za gas, struju, grejanje, koji se odriču vožnje automobilima… koji su uplašeni zbog evidentne mogućnosti gubitka radnog mesta. Jer, mnoge firme su zatvorene ili im preti bankrot. Nestašice, pogotovo gasa sve su realnije. Međunarodna agencija za energiju (IEA) upozorava da bi se EU, ako Rusija smanji plasman gasa ka evropskim kupcima, uz povećanje kineske potražnje za ovim energentom, mogla suočiti s nedostatkom od 27 milijardi kubnih metara naredne godine. Inače, EU je 2021. godine potrošila 412 milijardi kubnih metara gasa.

Cena sirove nafte trenutno oko 80 dolara po barelu

Cena sirove nafte, koja je tokom marta ove godine bila najskuplja, sada se stabilizovala na oko 80 dolara po barelu. Tome je umnogome doprinela politika OPEK-a, odnosno, OPEK-a +. U svom najnovijem izveštaju OPEK navodi da će potražnja za naftom tokom 2023. godine biti povećana za 2,25 milijardi barela po danu, odnosno 2,3 odsto. Tokom 2022. godine zabeležen je rast potražnje od 2,55 milijardi barela. Ostaje da se vidi kako će se zapadne sankcije protiv ruske nafte odraziti i na cenu i na snabdevenost. Ruska proizvodnja sirove nafte porasla je 2,2 odsto u periodu januar-novembar 2022. na 488 miliona tona, rekao je novinarima potpredsednik vlade Rusije Aleksandar Novak najavljujući da će ove godine ova zemlja proizvesti oko 530 miliona tona nafte i gasnog kondenzata, a 2023. godine 490 miliona tona. Ovo smanjenje proizvodnje u zemlji koja je jedan od najvećih svetskih proizvođača “crnog zlata” bi, kao i najava da neće svoju robu prodavati onima koji su doneli odluku o ograničenju cene, mogli naredne godine dovesti do daljih poremećaja na tržištu.

Kilovati “pišu” trasu izlaska iz krize Čini se da kod cena i snabdevanja strujom, pored samih problema u proizvodnji, berze električne energije imaju moćnu ulogu, diktirajući globalne cene. Planetarna energetska kriza dovela je do poremećaja energetskog tržišta svuda u svetu. Setimo se samo planskog isključenja struje u kineskim gradovima fabrikama. Neminovne su promene, pre svega na evropskom liberalizovanom tržištu električne energije. Teško je reći šta će doneti transformacija, odnosno, intervencije država po pitanju cena i planiranja gradnje budućih kapaciteta. A kako se bez struje danas, u 21. veku ne može nameće se zaključak da će snabdevanje dovoljnim količinama kilovata “pisati” trasu izlaska iz energetske krize.

Izvor: Kvartalni bilten NNKS

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti