Evropskoj uniji bi moglo da zatreba još pola moliona kubika skladišnih kapaciteta i postoji mogućnost da će pokrenuti takvu investiciju. Međutim, ranije je bilo potrebno godinu dana da se izgradi jedan rezervoar od 20.000 kubika, a sad je pitanje koliko bi to trajalo i koliko bi koštalo.

Iz pravca Hrvatske mogu da se snabdevaju Češka, Mađarska i Slovačka, koje još uvek delimično dobijaju rusku naftu putem naftovoda Družba, poručeno je iz ove kompanije na međunarodnoj konferenciji RePowerEU: Aktuelni izazovi evropske energetske sigurnosti.

Skladišni i transportni kapaciteti

Transportni kapaciteti Janafa iznose 24 miliona tona – 2,1 milion tona skladišnih kapaciteta za sirovu naftu i 243.000 kubika za naftne derivate. Svi skladišni kapaciteti rasprodati su do kraja decenije. Kompanija je omogućila partnerima ulaz nafte različitih parametara, a trenutno slobodnih 11 miliona tona slobodnih transportnih kapaciteta može da se poveća do 25%, ubrizgavanjem polimera koji smanjuju trenje. U tom slučaju moglo bi se govoriti o godišnjim transportnim kapacitetima i do 15 miiona tona, za potrebe MOL-a, NIS-a, Slovnafta... prenosi portal Energetika-net.

„Janaf dobro radi, investira i spreman je da bude partner svim zemljama u okruženju kako bi im omogućio sigurnost snabdevanja naftom“, potvrdio je hrvatski ministar privrede Davor Filipović.

Kako je rekao Hrvatska se pozicionira kao regionalno energetsko čvorište tako da obezbeđuje nabavku energenata za susedne države i predstavlja pouzdanog partnera država u okruženju, kada je reč o transportu nafte, prenosi portal SEE biz.

Janaf očekuje rast transporta i skladištenja i spreman je za nove investicije, ukoliko bude postojao interes tržišta, kaže član Uprave Janafa Vladimir Veselica. Pored toga, ova kompanija vidi budućnost u transformaciji u energetsku kompaniju kroz ulaganja u vetroelektrane, solarne elektrane i geotermalnu energiju.

Geopolitičke i tržišne promene

Usled udaljavanja od ruske nafte i odnedavno, ruskog dizela, od kraja prošle godine su promenjeni geopolitički uslovi, tako da sada kompanije moraju da rade na diverzifikacije pravaca snabdevanja i nabavke sirovina. Međutim, veliki izazov predstavlja rast tankerskih vozarina koje su upeterostručene, a sirovina stiže iz SAD-a, Turske, Indije, Afrike, kao i gotovi proizvodi od prerađene ruske nafte. Kako je rekao Eugene Lindell iz analitičke kuće FGE, moguća je i pojava kazahstanske nafte u naftovodu Družba. Italijanski naftovod TAL, kojim se snabdeva polovina južne Evrope, trebalo bi da 2025. godine bude spreman za uvoz pet miliona tona nafte, odnosno za prestanak snabdevanja naftovodom Družba, rekao je Alessio Lilli iz TAL-a.

Visoke cene nafte, gasnog ulja i transporta odraziće se negativno na rafinerijske marže i cene krajnjih proizvoda. INA trenutno uglavnom prerađuje niskosumpornu laku naftu, a deo dizela se uvozi. Modernizacija riječke rafinerije dobro napreduje, rekao je Dragan Letica iz INA-e. Rafinerija je na 72% ukupne gotovosti, odnosno 53% izgrađenosti.

Ina gradi luku u Rijeci

Kapacitet će se povećati sa 3,5 miliona tona na 4,5. miliona tona, dok će procenat belih derivata porasti za 13%. Završetak modernizacije rafinerije očekuje se iduće godine. Ova kompanija radi na projektnoj dokumentaciju za novu luku u Bakarskom zalivu, kako bi se omogućio pristan tankera veće nosivosti. Češki ORLEN Unipetrol, koji ima dve rafinerije, orijentisan je na naftu iz naftovoda Družba, dok u drugoj rafineriji koristi naftu iz naftovoda TAL.

Szabolcs Pal Szabo iz MOL-a je naglasio da ceo kontinent plaća veliku cenu rusko-ukrajinskog rata koja je veća nego pre, a situacija u vezi sa snabdevanjem naftom i derivatima je složenija nego ranije i takva bi mogla i ostati. Ta kompanija očekuje veću cenovnu volatilnost, jer, uostalom, „ukrajinski lonac nije jedini koji trenutno vri“. Mađarska kompanija planira diverzifikaciju svoje nabavke ne samo putem Janafa, već možda i iz istočnog pravca, između ostalog, naftovodom Odessa-Brody, za koji je rečeno da su mu potrebne investicije, pa trenutno nema uvoza iz tog pravca.

Gas u Evropi sedam puta skuplji nego u SAD-u

Analitičar Lindell istakao je da su cene gasa u SAD-u trenutno sedam puta niže nego u EU, tako da se može govoriti o dobrovoljnom sankcionisanju. Evropa je prisiljena da uvozi 1,5 milion tona dizela dnevno, a u svakoj toni prevoz čini visokih 6 USD, što će se preliti u cene. Marže ruskih rafinerija su usprkos sankcijama i dalje dobre, država je osigurala poreske olakšice rafinerijama. Kina, Indija i Rusija prerađuju rusku naftu koja nije nestala s tržišta uprkos sankcijama G7, a prerađena nafta se šalje na tržišta koja su uvela sankcije.

Tomislav Gelo s Ekonomskog fakulteta u Zagrebu naveo je očekivanja da će cene gasa u roku od godinu dana u EU biti na nivou 50-60 EUR/MWh, a u roku od pet godina raspon bi mogao da bude 40 do 50 EUR/MWh, što će zavisiti od niza faktora od kojih je ključan taj da se ne očekuje recesija.

Cene električne energije u godini dana mogle bi da se kreću između 150 i 200 EUR/MWh, zavisno od hidrologije i price capu, a u petogodišnjem periodu je moguća cena do 150 EUR/MWh. Rast potražnje za električnom energijom u EU-u na nivou decenije mogao bi da bude od 16 do 30%. Najveći dobitnici energetske krize su pet zapadnh naftaških kompanija i Saudi Aramco, a svi oni zajedno imali su prošle godine rekordnu dobit od 360 milijardi USD.