S današnjim cenama uglja i emisija CO2 došlo je vreme da nema smisla govoriti o profitabilnoj proizvodnji u u hrvatskoj TE Plomin. Nedostatak osnovne energije moraće se stalno obezbeđivati uvozom sve skuplje električne energije- A to se na kraju morati preliti na privredu. Treba javnosti reći koliko košta energetska tranzicija i da će oni platiti elektrifikaciju društva visokom cenom energije.
Uprkos ponovljenim zalozima o postepenom ukidanju „neefikasnih“ subvencija za fosilna goriva, Sjedinjene Države – trenutno najveći svetski proizvođač nafte i gasa – nastavljaju da svake godine pružaju industriji nafte i gasa milijarde dolara kroz različite mere podrške. I ostale članice G7 nastavljaju sa istom praksom. Ovu praksu mogu druge zemlje prepoznati kao znak da SAD ne preuzimaju svoje obaveze prema reformi subvencija, niti prema klimatskim akcijama, onoliko ozbiljno koliko bi trebalo.
Na prvi pogled, koncept elektrane na čist vodonik deluje krajnje apsurdno. A ipak, velike energetske kompanije kao što su Siemens Energy, Equinor i SSE veruju da postoji svetla budućnost za elektrane na vodonik. Zašto?
U alpskom podnožju, u niskim planinskim predelima, na obali mora ili u ravničarskim predelima, sve veće korišćenje energije vetra često nailazi na značajan otpor među ljudima zbog lepote prirode i okruženja. Istraživači su sada proučavali šta ovo znači za energetsku tranziciju.
Uvođenjem Mehanizma za prilagođavanje granice ugljenika (CBAM) se pitanje klimatskih promena širi na trgovinski sektor i krše principi STO. Kao vodeći svetski proizvođač industrijskih sirovina, poput čelika i cementa, Kina bi mogla najviše da trpi od programa pograničnih carina, tvrde istraživači Centra za industrijski razvoj i upravljanje životnom sredinom sa Univerziteta Cinghua.
Iako je Japan prvobitno naveo da će njihova proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora činiti 22-24% do 2030 godine, sada je taj plan revidiran i povećan na 36-38%. U ministarstvu industrije Japana smatraju da je ovaj plan dosta ambiciozan i da ne predstavlja idealnu viziju, kojom bi trebalo Japan da se kreće. Nuklearna energija predstavlja stabilan izvor za proizvodnju električne energije.
Energetske kompanije još otkrivaju nova naftna polja, dok u zemljama poput SAD fosilna goriva i dalje igraju značajnu ulogu u proizvodnji električne energije. Na globalnom nivou, u istraživanju IEA objavljenom prošle nedelje, očekuje se porast proizvodnje električne energije sagorevanjem uglja „za skoro 5% u 2021. i dodatnih 3% u 2022. godine, nakon što je opao za 4,6% u 2020.“
Oporavak sveta od pandemije diže emisiju gasova sa efektom staklene, koji utiču na klimatske promene, na najviši nivo svih vremena, saopštila je Međunarodna agencija za energiju naglašavajući da zemlje moraju da ulažu više u čistu energiju, kako bi svet krenuo putem ka neto nultoj emisiji do 2050. godine.
U državama čije ekonomije zavise od industrija, a jedna od njih je svakako Nemačka, ukidanje emisija CO2 treba da bude kontrolisano i postepeno, smatra Armin Lašet, lider CDU tvrdeći da se treba okrenuti tehnološkim inovacijama i tržišnim podsticajima, a ne ograničenju ponašanja potrošača, poput većih poreza na avionska putovanja ili zabrane motora sa sagorevanjem.
Zemlje, koje su protekcionističkim merama prvo ojačale, a zatim i izgradile konkurentnost svoje privrede, vremenom postaju najveći zagovornici liberalizacije i održivog razvoja. EU članicama daje pravo na besplatne kredite za sprečavanje zagađenja iz teške industrije, pod izgovorom da tako žele zaustaviti njihovo seljenje izvan Evrope, a uvođenjem CBAM štite, pre svega, interese svojiih članica.
Pošumnjavanje u borbi protiv klimatskih promena širom Evrope bi mogla povećati kiše, sugeriše glavni autor naučnog rada Roni Mejer iz ETH univerziteta u Cirihu. Iako deluje kao jednostavno rešenje, autori upozoravaju da sadnja drveća nikako ne bi trebalo da bude izgovor za nedelovanje na smanjenje emisija CO2, na sve moguće načine.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) objavila je zanimljiv, ali bizaran plan za dekarbonizaciju globalnog energetskog sektora do 2050. godine. Bizarni deo potiče iz nekih njihovih pretpostavki, projekcija i preporuka za postizanje neto nulte emisija (NZE), od kojih se čini da su neke u suprotnosti sa nekoliko njihovih nedavnih preporuka.
