Vodonik sa niskim sadržajem ugljenika nije „troškovno konkurentan ostalim izvorima energije u većini primena i na lokacijama“, a situacija se verovatno neće promeniti ukoliko ne postoji „značajna podrška za premošćavanje jaza u cenama“, upozorava Svetski energetski savet.

Objavljena u utorak, analiza, koja je sastavljena u saradnji sa PwC-om (udruženje servisnih firmi) i Američkim institutom za istraživanje električne energije (U.S. Electric Power Research Institute), pokrenula je pitanje odakle će doći finansiranje takve podrške. Ukazala je, takođe, na sve veći dijapazon primene vodonika u raznovrsnim sektorima i pozitivan efekat koji bi mogao da se očekuje

U saopštenju koje je pratilo brifing, energetska organizacija sa sedištem u Londonu rekla je da „ekološki i politički pokretači“ „šalju ohrabrujuće signale tržištu i izazivaju sve veće interesovanje“. Globalno, mnogi pilot projekti su se razvijali, gradili ili su u funkciji, dodaje se.

Opisana od strane Međunarodne agencije za energiju kao „svestrani nosač energije“, vodonik ima raznovrstan spektar primene i može se koristiti u sektorima poput industrije i transporta.

Može se proizvesti na više načina. Jedna metoda uključuje upotrebu elektrolize, električnom strujom, koja cepa vodu na kiseonik i vodonik. Ako električna energija, koja se koristi u procesu potiče iz obnovljivih izvora, poput vetra ili sunca, onda se može nazivati zelenim ili obnovljivim vodonikom.

Međutim, trenutno se u velikoj meri proizvodnje vodonika zasniva na fosilnim gorivima, a zeleni vodonik je skupo proizvesti. Međutim, čine se napori da se smanje troškovi.

Američko Ministarstvo energetike (Department of Energy – DOE) nedavno je pokrenulo inicijativu Energy Earthshots, najavljujući da će se prva fokusirati na smanjenje troškova „čistog“ vodonika na 1USD po kilogramu u toku jedne decenije. Prema DOE, vodonik iz obnovljivih izvora danas košta oko pet dolara po kilogramu.

Sa svoje strane, Svetski energetski savet (World Energy Council WEC) rekao je da neke zemlje „aktivno razvijaju bilateralna partnerstva, kako bi se pomoglo formiranje globalnih lanaca snabdevanja vodonikom i osiguralo da to bude čist vodonik. Uz odgovarajuće politike i tehnologije koje omogućavaju povećanje proizvodnje vodonika, neke projekcije sugerišu da bi to moglo biti konkurentno sa drugim rešenjima već 2030. godine“.

Čini se da je sektor na raskrsnici, s nizom pitanja koja treba rešiti dok se čini da ipak nastavlja da se razvija. Izveštaj WEC-a tvrdi da se ekonomija vodonika suočava sa problemom razlokovanja ponude i potražnje. Trebalo je razgovarati i o koristi od upotrebe boja – uključujući smeđu, plavu, sivu i ružičastu, da nabrojimo neke – za razlikovanje različitih proizvodnih metoda.

„Boja je korišćena za pojednostavljivanje razgovora o otisku ugljenika u proizvodnji vodonika“, kaže se u izveštaju WEC-a, „ali je postala složenija bez univerzalno dogovorenih boja za određene tehnologije i određenih neslaganja oko toga koja se boja podudara sa kojom isporukom“.

Rasprava o boji zahtevala je jasnoću, „jer bi mogla prevremeno isključiti neke tehnološke rute, koje bi mogle biti troškovno efikasnije i efikasnije za emisiju ugljenika“, navodi se u analizi.

Partnerstva i projekti

Dok se vode rasprave o budućnosti vodonika, brojne firme počinju da se „igraju” u tom sektoru.

Upravo ove nedelje objavljeno je da su SSE Renevables (vodeći programer i operater obnovljivih izvora energije u Velikoj Britaniji i Irskoj) i gigant vetroturbina Siemens Gamesa Renewable Energy potpisao memorandum o razumevanju, usredsređen na istraživanje mogućnosti vezanih za proizvodnju i isporuku takozvanog zelenog vodonika.

SSE Renewables je saopštio da će u partnerstvo sa Siemens Games „locirati postrojenja za proizvodnju vodonika u dva odabrana kopnena vetroparka, gde bi kao partneri započeli proizvodnju i isporuku zelenog vodonika putem elektrolize“.

Jedna od vetroparkova biće u Škotskoj, dok će druga biti smeštena u Irskoj. Džim Smit, generalni direktor kompanije SSE Renewables, rekao je da vodonik „ubrzano postaje važna i uzbudljiva komponenta strategije za dekarbonizaciju proizvodnje električne energije, teške industrije i transporta, između ostalih sektora“.

Izvor: CNBC