Od oktobra 2021. godine, 25% potreba za naftom EU podmirivale su se iz Rusije. Što je tri puta više od sledećeg najvećeg snabdevača. Politika i okolnosti koje su dovele do ove zavisnosti bile su pod velikom kontrolom poslednjih nedelja.

Energetska zavisnost, po zemljama

U tabelama koje slede dat je prikaz energetske zavisnosti članica EU, 2000. godine i 2020. godine (poslednja dostupna godina). Podaci pokazuju u kojoj meri se svaka država oslanja na uvoz da bi zadovoljila svoje energetske potrebe.

Treba imati na umu da vrednost Danske od -35,9% za 2000.godinu nije greška u podacima. Tačnije, to znači da je zemlja bila neto izvoznik energije.

Tokom perioda od 20 godina, energetska zavisnost prosečne zemlje EU porasla je sa 56,3% na 57,5%, što znači da su članice EU postale nešto više zavisne od uvoza energije tokom dve decenije.

Odakle dolazi uvoz energije iz EU?

Dalje posmatranje uvoza energenata otkriva da je Rusija glavni dobavljač sirove nafte, uglja i prirodnog gasa.

Uvoz sirove nafte

EU uvozi više sirove nafte iz Rusije nego iz tri naredna dobavljača zajedno.

Podaci u tabeli iznad ne bi trebali da predstavljaju iznenađenje pošto je Rusija bila treći najveći svetski proizvođač nafte 2020. godine. Ova država ima nekoliko državnih naftnih kompanija, uključujući Rosnjeft i Gasprom.

Uvoz uglja

Termoelektrane na ugalj i dalje se koriste širom EU, iako većina država članica očekuje da će ih potpuno ukinuti do 2030. godine.

Rusija ima druge najveće rezerve uglja na svetu. Godine 2020. iskopano je 328 miliona metričkih tona, što je čini šestim najvećim proizvođačem na svetu.

Uvoz prirodnog gasa

Prirodni gas se obično koristi za grejanje zgrada i vode. Većina snabdevanja EU dolazi iz Rusije preko serije gasovoda Severni tok.

Severni tok 1 je najduži podmorski gasovod na svetu i završen je 2011.godine Počinje od ruskog grada Viborga i povezuje se sa EU preko Nemačke.

Severni tok 2 je nedavno izgrađeno proširenje za koje se očekivalo da će udvostručiti kapacitet protoka gasa. Nemačka je zaustavila proces odobravanja ovog gasovoda kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu 2022. godine

Šta se dešava sada?

Kao osveta na sankcije Zapada, Rusija je najavila predstojeću zabranu izvoza određenih dobara i sirovina.

Cene gasa u Evropi su naglo porasle, jer mnogi strahuju da bi Rusija mogla da prekine isporuke prirodnog gasa. To bi, naravno, imalo veoma negativne efekte i na potrošače i na preduzeća.

Početkom marta 2022. godine i Evropska komisija i Međunarodna agencija za energetiku (IEA) predstavile su predloge o tome kako bi Evropa mogla da smanji svoju energetsku zavisnost.

,,Moramo postati nezavisni od ruske nafte, uglja i gasa. Jednostavno se ne možemo osloniti na dobavljača koji nam eksplicitno preti,, rekla je Ursula Fon Der Lajen, predsednica evropske komisije.

Odstranjivanje jednog od najvećih snabdevača će verovatno izazvati probleme, posebno kada se radi o nečemu tako kritičnom kao što je energija. Nekoliko zemalja ima kapacitet (ili spremnost) da odmah zamene ruski uvoz ali mnoge države nemaju alternativu.

U predlozima se takođe raspravljalo o opcijama za povećanje domaće proizvodnje u Evropi, iako je izveštaj komisije značajno isključio nuklearnu energiju. Iz različitih razloga, nuklearna energija ostaje podeljena tema u Evropi, a zemlje zauzimaju stav ili za ili protiv.

Izvor: Visual Capitalist