U jeku vrelog leta, temperaturu dodatno podiže i strepnja zbog toga kako ćemo se grejati tokom dolazeće zime. Ova goruća tema izazvala je varnice u BiH, plasiranjem teza da će domaće stanovništvo ostati bez uglja, jer se ovaj, ponovo traženi energent, prekomerno izvozi u susedne zemlje (čitaj: Srbiju). Kao jedan od podsticaja interesovanja za ovaj ogrev, pored panike zbog evidentne energetske neizvesnosti, navodi se i to da su, u poređenju sa prošlom godinom, cene peleta trostruko više, zbog čega su se mnogi građani ponovo okrenuli grejanju na ugalj, koji je takođe, poskupeo.

I dok stanovništvo strepi zbog mogućeg smrzavanja, a mediji i stručnjaci analiziraju novonastalu situaciju, Elektroprivreda Bosne i Hercegovine (EP BiH) saoštila je da će ugalj isporučivati prvenstveno svojim termoelektranama i domaćim kupcima.

Termopostrojenja – prioritet

„U okolnostima svetske energetske krize i realno mogućeg povećanja potrošnje električne energije u Bosni i Hercegovini, ugalj iz rudnika u sastavu Koncerna EP BiH prvenstveno će se isporučivati za potrebe termopostrojenja EP BiH u Tuzli i Kaknju za potrebe kontinuirane proizvodnje struje i time stabilnog snabdevanja kupaca. Preostale količine, kada je u pitanju plasman uglja za ostale kupce, prevashodno će se isporučivati industriji i kupcima koji ugljem snabdevaju toplane, škole, bolnice, ostale institucije i domaćinstva na području FBiH“, kaže se u saopštenju EP BiH, koje prenosi portal Klix.

Podsećajući na prioritete u snabdevanju ugljem, u Elektroprivredi naglašavaju da rudnici uglja u sastavu Koncerna EP BiH, u skladu sa ugovorima o vođenju poslova između zavisnih društava – rudnika uglja i EP BiH kao vladajućeg društva, imaju obavezu prvenstvene isporuke uglja, u kvantitativnom i kvalitativnom smislu, za potrebe vladajućeg društva, odnosno Termoelektrane Tuzla i Termoelektrane Kakanj, kako to zahteva vladajuće društvo. U zavisnosti od planirane proizvodnje uglja u rudnicima, planira se njegov plasman uglja za prodaju TE Tuzla i TE Kakanj, zatim, za ostale kupce (industrija i široka potrošnja) i za vlastitu potrošnju“, ističu u EP BiH

Planom poslovanja za ovu godinu, rudnika u sastavu Koncerna EP BiH predviđen je plasman količine od 4.752.275 tona uglja, od čega je 3.906.000 tona ili 80,7 odsto ukupne proizvodnje za isporuku TE Tuzla i TE Kakanj, 832.544 tona za ostale kupce (industrija i široka potrošnja) ili 18,9 odsto, dok je 13.73 tona uglja ili 0,4 odsto planirano za vlastiti potrošnju.

Proizvodnja ispod plana

„Zaključno sa 19. julom, u odnosu na planiranu proizvodnju od 2.616.036 tona uglja, ostvarena je manja ukupna proizvodnja za 17 odsto, što je rezultiralo i smanjenim plasmana koji je ostvaren u količini od 2.059.777 tona ili 80,22 odsto. Od toga je za potrebe termoelektrana u Tuzli i Kaknju isporučeno 1.865.668 (87,47 odsto od plana), 189.219 tona (44,34 odsto ), za ostale kupce i za vlastitu potrošnju 4.890 tona ( 62,41 odsto)“, naglasili su u EP BiH.

Rudnici uglja iz sastava Koncerna EP BiH za prodaju uglja ostalim kupcima, u ukupnoj količini čiji iznos prelazi 100.000,00 KM u jednoj poslovnoj godini, ne mogu vršiti prodaju pre nego  što dobiju saglasnost na pojedinačno raspolaganje imovinom za prodaju uglja ostalim kupcima.

„U 2022. godini rudnici uglja su na osnovu prethodno dobijene saglasnosti ugovarali isporuku uglja prvenstveno za industrijske potrošače na području FBiH, kao i za kupce koji ugljem snabdevaju toplane, škole, bolnice, ostale institucije i domaćinstva na području FBiH“, dodaju iz EP BiH.

Objašnjenja iz rudnika

U toku ove godine, u Koncernu je samo Rudnik mrkog uglja Breza tražio i dobio saglasnost vladajućeg društva na pojedinačno raspolaganje imovinom za prodaju 6.000 tona uglja u 2022. godini, kupcu u Srbiji. Očekuje se da će rudnici u predstojećem periodu proizvesti planirane količine uglja za potrebe TE Tuzla i TE Kakanj, kao i da će osigurati dovoljne količine uglja za domaće tržište, prvenstveno industriju, toplane, škole, bolnice, domaćinstva i ostale institucije, poručuju iz EP BiH.

Tehnički direktor Rudnika „Breza” Alija Salkić, u izjavi za portal Capital. ba, objasnio je da je rudnik u vlasništvu termoelektrane i da joj isporučuje oko 400.000 tona godišnje, što je njihova primarna obaveza, dok se sve preko toga prodaje na slobodnom tržištu.

„Potražnja za ugljem u BiH se povećala za najmanje četiri puta ove godine zbog panike oko nabavke energenata. U Srbiji izgleda postoji problem da se nabavi ugalj. Oni su naši kupci od ranije, ali sada kupuju mnogo više nego pre. Imamo dobru saradnju, ali ne možemo da isporučimo onoliko koliko traže, rekao je Salkić.

I iz drugog bosanskohercegovačkog rudnika se navodi da je snabdevanje domaćeg stanovništva i privrede prioritet , koji nije ugrožen zbog velikih porudžbina i izvoza, prvenstveno, u Srbiju.

„Nije tačno da je Srbija kupila sav ugalj iz Bosne i Hercegovine, nije tačno ni da je kupila veći deo uglja iz Rudnika Banovići“,  izjavio je za Federalnu televiziju direktor Rudnika mrkog uglja Banovići Elvir Salihović.

„Ugalj za izvoz se plasira u količinama kao i proteklih godina. Takođe, na izvozno tržište usmeren je ugalj koji ne odgovara tržištu u našoj zemlji – posebno ne komercijalnim kupcima, ali ni termoelektranama u BiH, jer se radi o uglju koji mi nazivamo „kopovski depo – kalorijske vrijednosti od 7 do 9“, objasnio je Salihović.

Osim u Srbiju, ugalj se izvozio i u Mađarsku, Hrvatsku i na Kosovo. Iz Uprave RMU Banovići  je istaknuto da su količine uglja koje oni proizvedu za tržište iste kao i u proteklih deset godina, samo je, u skladu sa  trenutnom situacijom, potražnja danas veća.

Cena za građane po jednoj toni iznosi 180 maraka.

„Imamo svoje planove i sve što bismo danas proizveli i prodali više nego što smo planirali, to bi nam narušilo budućnost, a to ne smemo da uradimo”, dodaje Salihović.

Železničke kompozicije sa ugljem iz Srpske

Poslovanje rudnika u Republici Srpskoj se, takođe, odvija na “dva koloseka” – prema domaćim i prekograničnim kupcima. Kada je reč o izvozu, prva železnička kompozicija uglja, koji je Elektro-privreda Srbije naručila u Republici Srpskoj, otpremljena je iz Prijedora u Srbiju polovinom juna.

Reč je, kako je objavila RTRS, o delu ugovorene porudžbine od 800 tona, koliko bi Srbiji trebalo da se isporuči na dnevnom nivou. Ukupna količina uglja na godišnjem nivou, čiju je isporuku Srbija ugovorila u Srpskoj, iznosi 256.000 tona.

I tu nije kraj putovanju uglja kompozicijama Železnica Srpske. Naime, nedavno su rukovodstva železnica Republike Srpske i Slovenije u Doboju usaglasila nacrt protokola o stvaranju neophodnih preduslova za prevoz prvih 100.000 tona uglja iz Prijedora za Sloveniju, saopštila je Železnica Republike Srpske, a prenela RTRS.

Protokolom je predviđen prevoz 100.000 tona uglja do kraja godine na relaciji Prijedor – Termoelekrana Šoštanj u Sloveniji, dok bi se u 2023. godini kvartalno prevozilo po 100.000 tona, od ukupno planiranih 400.000 tona.

Iz ŽRS-a navode da je planirana otprema jednog do dva voza dnevno maršrutnim vozovima.

Očigledno je da su rusko-ukrajinski rat i posledična dešavanja na energetskom tržištu, kao što je enormni rast cena ogreva, pojačali tražnju za ugljem i izazvali formiranje redova i lista čekanja za kupovinu ovog energenta. Da li je izvoz doprineo nestašici uglja u BiH? O prodaji uglja, kao strateškog energenta, ipak odlučuju rukovdstva nadležnih institucija.