Centar za plin Hrvatske d.o.o. i Hrvatska stručna udruga za plin (HSUP), članice Međunarodne plinske unije (IGU) objavili su preliminarni program “36. Međunarodnog znanstveno-stručnog susreta stručnjaka za plin” (16. – 18. 6. 2021., OPATIJA).
Cena ugljenika u Evropskoj uniji premašila je 50 evra po toni, što je ključna prekretnica u onome što analitičari najavljuju kao dugoročni uspon prema nivou cene koja je potrebna za pokretanje investicija u čiste tehnologije. Očekuju da će se cena ugljenika u EU više nego udvostručiti do kraja ove godine. Brisel planira da uvede carinsku taksu za ugljanik na uvoz “zagađujuće” robe iz inostranstva.
UAE, ali i ostale zemlje Zaliva, praktikuju da planiraju daleko unapred, tj. da objave vizije razvoja i u tim okvirima usmere svoje privredne aktivnosti. Ideja „Vizije 2050“ je da kroz 30 godina Emirati udvostruče, sa 25% na 50%, udeo obnovljivih izvora energije u svom energetskom miksu, da smanje emisiju ugljen dioksida i ostalih komponenti baziranih na ugljeniku za 70%, te za 40% smanje potrošnju u domaćinstvima.
Crno more ima potencijal da značajno doprinese ekonomskom razvoju regiona, poboljša energetsku sigurnost i omogući energetsku tranziciju. Širenjem na području Crnog mora, kroz projekte koje smo započeli u Gruziji i Bugarskoj, možemo stvoriti ekonomsku vrednost za ovaj region, posebno tokom oporavka od pandemije i ostvarivanja klimatskih ciljeva do 2030. i 2050., kaže Kristina Verčere, izvršna direktorka OMV Petroma.
Saudijski energetski gigant Aramko izvestio je o povećanju neto prihoda od 30 % u prvom kvartalu 2021. godine, odnosno dobiti od 21,7 milijardi dolara. Kompanija je objavila da je dividenda u prvom kvartalu iznosila 18,8 milijardi dolara, koja će biti raspoređena tokom drugog kvartala.
SAD su na putu da koriste manje uglja nego ikad, za nekoliko godina upotreba uglja će dostići nivoe koji su poslednji put zabeleženi u 19. veku. Američka uprava za energetske informacije predviđa za ovu godinu porast potrošnje uglja za 12% i blagi porast u 2022. Međutim, nakon toga je teško videti šta bi moglo sprečiti nastavak pada, koji je u proseku iznosio 5% godišnje u deceniji pre pandemije.
Kompanije Šel i RWE planiraju izgradnju prvog cevovoda za vodonik od Severnog mora do Evrope, koji će se proizvoditi u okviru mega projekta AquaVentus. U poređenju sa transportom električne energije, koja se proizvodi u moru, cevovod nudi ekonomske prednosti, jer se može graditi umesto pet visokonaponskih prenosnih sistema jednosmerne struje.
Srbija je dobila četiri nova zakona iz sektora rudarstva i energetike. Sada je bitno da se sagleda realno stanje u srpskoj energetici, da podvučemo crtu i napišemo strategiju za energetsku tranziciju koja ima samo jedan cilj – očuvanje sigurnosti snabdevanja i energetske bezbednosti. Bez toga nema ekonomskog razvoja zemlje.
Posle rekordnog pada globalne potražnje od oko 75 milijardi kubnih metara u 2020. godini, tržišta prirodnog gasa doživela su značajne tenzije u odnosu snabdevanje-potražnja u početnim mesecima 2021. Temperature, hladnije od očekivanih i oskudna ponuda dovele su do skokova cena i ekstrema, prvo u severoistočnoj Aziji u januaru, a zatim u februaru i u Severnoj Americi, izveštava IEA.
Pored ogromnih rezervi nafte i gasa, Ujedinjeni Arapski Emirati mogu da se pohvale i najvećim solarnim parkom na svetu. Postrojenje za proizvodnju energije pokriva 44 kvadratna kilometra u južnoj pustinji Dubaija i opremljeno je milionima fotonaponskih panela. Energija koju park može da proizvode je, primera radi, dovoljna za napajanje 320.000 domova.
Očekuje se da će globalna potražnja za energijom porasti za 4,6 % ove godine, uglavnom zahvaljujući potrebama zemalja u razvoju. Očekuje se da će potrošnja uglja i gasa premašiti potrošnju ostvarenu 2019. godine. Porast potrošnje uglja najveći je Aziji, posebno Kini a IEA upozorava da su globalne emisije CO2 iz energije ove godine porasle za gotovo 5% i da je ekonomski oporavak od pandemije„sve samo ne održiv” za klimu.
Zarade vodećih menadžera najvećih naftnih kompanija, često veće od 10 miliona američkih dolara godišnje, povezane su sa konstantnim vađenjem fosilnih goriva, istraživanjem novih polja i promocijom potražnje za naftom na tržištu. Nova studija pokazuje da rukovodioci četiri najveće naftne kompanije – EksonMobajla, Ševrona, Šela i BP-a imaju lično vlasništvo nad desetinama, čak stotinama hiljada deonica, što stvara ličnu želju za istraživanjem, vađenjem i prodajom fosilnih goriva.
