Fit for 55 – novo stezanje kaiša siromašnih Evropljana

Od 2026. godine računi za energiju verovatno će se povećati za Evropljane sa najnižim dohotkom, kao rezultat proširenja evropske šeme trgovine ugljenikom na zgrade i transport. Zakonodavni paket Evropske komisije Fit for 55 kazniće siromašne Evropljane. Ovo nije pravedna energetska tranzicija koju je EU obećala. Ljudski životi su ugroženi.

Sa više od 50 miliona Evropljana koji žive u energetskom siromaštvu, a nisu u stanju da adekvatno osvetle, greju ili hlade domove, paket energetskih i klimatskih zakona Fit for 55 bio je prilika da dokaže da će Zeleni sporazum EU zaista prekinuti ekstremno siromaštvo i smanjiti nejednakost. Nažalost, Komisija je pala na testu.

Predloženi zakoni mogli bi ljude sa niskim primanjima učiniti siromašnijim, pored finansijskog opterećenja od pandemije. Ljudski životi su ugroženi.

Od 2026. godine računi za energiju verovatno će se povećati za Evropljane sa najnižim dohotkom, kao rezultat proširenja evropske šeme trgovine ugljenikom na zgrade i transport. To bi moglo izgurati siromašna domaćinstva preko ivice egzistencije, prisiljavajući ljude da racionalizuju potrošnju energije ili da ne plaćaju račune. Ovo nije dobar imidž ni za EU, ni za klimatske akcije.

To znači da se od onih koji su najmanje odgovorni za našu trenutnu klimatsku krizu traži da plate najvišu cenu za energetsku tranziciju.

To je žalosno, jer bez ove centralne mane, paket bi sadržao obećavajući skup predloga za borbu protiv energetskog siromaštva.

Paket će povećati ciljeve energetske efikasnosti i učiniti ih obavezujućim na nivou EU, čime se pomaže da domovi ljudi ostanu topliji zimi i hladniji leti, sa manje energije, što je posebno važno za one koji žive u oronulim uslovima.

Paket takođe uključuje prvoklasne mere za specifičnu zaštitu ranjivih potrošača, koje podrazumevaju zahtev za renoviranje javnih socijalnih stanova i definisanje energetskog siromaštva, kako bi se omogućilo praćenje napretka.

Značajno je da će deo programa uštede energije sada biti posvećen siromašnim domaćinstvima. Države članice se podstiču da uspostave nacionalne odbore zainteresovanih strana za razvoj indikatora energetskog siromaštva i strategija ublažavanja.

Ako ove mere odrade svoj posao, neki od najsiromašnijih ljudi u Evropi će imati koristi od obnove kako bi izolovali svoje domove i učinili ih udobnijim, smanjujući nepristupačne račune. Ali ove pozitivne strane nadvladavaju pogubne šanse da im se povećaju računi za energiju.

Predlog za uvođenje šeme za trgovanje emisijama (ETS) u zgrade i transport izazvao je pobunu sa mnogih strana. Makronov saveznik, evropski poslanik Paskal Kanfin, nazvao ga je „političkim samoubistvom“; navodno postoji otvoreno neprijateljstvo među članicama Komisije i sve većeg broja velikih država članica, kao i sindikata, ekologa, potrošačkih grupa i mnogih drugih.

I to s pravom. Trošak ugljeničnih dozvola se prenosi na stanare, koji ne mogu da priušte nadogradnje radi poboljšanja energetske efikasnosti i ljude u regionima bez pristojnog javnog prevoza. Jedna rana procena predviđa da će računi za domaćinstvo porasti u proseku za 429 evra godišnje, što je mnogima nepristupačan iznos. Čak se ni ne očekuje da će smanjenja emisije ugljenika biti značajna.

Teška industrija i dalje ima koristi od izuzeća i besplatnih dozvola u okviru postojećeg ETS-a. Ali domaćinstva sa niskim prihodima neće dobiti takve privilegije. Kako domaćinstva sa višim prihodima mogu preći na obnovljive izvore, trošak će platiti siromašni, jer su i dalje zaključana u infrastrukturu fosilnih gasova.

Evropska komisija zna ovo: sopstvenom procenom uticaja priznaje da „neće uticati na domaćinstva podjednako, ali će verovatno imati nazadan, regresivan uticaj na domaćinstva sa niskim prihodima“.

Kako bi ublažio udarac, šef Green Deal-a (Zelenog dogovora) Frans Timermans predložio je novi Socijalni Fond za klimu, radi podrške grupama sa niskim prihodima tokom prolaska kroz energetsku tranziciju. Raspodela sredstva kroz ovaj fond će početi od 2025. godine, podstičući države članice da podnesu socijalne planove za klimatske akcije.

Ovo zasigurno potvrđuje da treba postaviti siromašnija domaćinstva kao prioritet. Ali, dalje od toga se neće dogoditi, malo je verovatno da fond može nadoknaditi nedostatak zbog povećanih računa za energiju za ljude sa niskim primanjima.

Samo 25% prihoda od novog ETS-a za zgrade će biti namenjeno ovom fondu, a države članice moraju da se prilagode ovom broju. Kako će samo za socijalno stanovanje biti potrebno dodatno ulaganje od 13 milijardi evra svake godine do 2050. godine za obnovu četiri miliona domova širom EU, ovo će jedva zagrebati površinu.

Vreme je, takođe, važno. Evropska komisija obavezala se da će ove decenije iskoreniti energetsko siromaštvo, ali mere će početi da deluju tek sredinom 2025. godine.

U kontekstu pandemije i klimatske krize, grupe sa niskim primanjima moraju biti stavljene ispred i u središte klimatskog zakonodavstva, a ne naknadno. Moramo im dati prioritet na svakom koraku. Komisija to nije uspela.

Dobija se utosak da će obećanje o evropskom zelenom dogovoru koji će prekinuti ekstremno siromaštvo i smanjiti nejednakost postići suprotno.

Samo ukidanjem ovog ETS-a na zgrade, jačanjem klimatskih ciljeva i ciljeva efikasnosti (uključujući energetske performanse zgrada kasnije ove godine), i obezbeđivanjem značajnih i alternativnih načina finansiranja Klimatskog socijalnog fonda, EU može prilagoditi Fit za 55 Pravednoj tranziciji energije koja je ljudima i planeti očajnički potrebna.

Izvor: Marta Miers za Euractiv

(Autor je učesnik kampanje za klimatsku pravdu za Prijatelji planete Evropa (Friends of the Earth Europe) i koordinatorka Koalicije Pravo na energiju)

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti