Kompanija Epl otvara fond od 200 miliona dolara, koji ima za cilj borbu protiv klimatskih promena i podsticanje poslovanja. Ideja je finansiranje održivog šumarstva, kako bi se pripomoglo uklanjanju ugljen-dioksida iz atmosfere ali i ostvarivanje profita jer, u Eplu ne veruju u filantropiju već u povratak uloženog.
Enedžiksov projekat Base One u Brazilu, vredan 5,4 milijarde američkih dolara, treba da transformiše energiju sunca i vetra u više od 600 miliona kg zelenog vodonika godišnje. Najavljen je kao najveći projekat smanjenja emisije ugljenika na svetu. Da li je zaista tako? I drugi veliki projekti Kine, Saudijske Arabije, Holandije i Australije su na pomolu.
Američki senatori, među kojima se istču Džon Kenedi i Ted Kruz, „guraju” predlog Zakona o proširenju izvoza LNG-a, kako bi otklonili zastoje u regulativi, koji destimulišu trgovinu LNG-om i povećati izvoz LNG-a u više od 160 zemalja Svetske trgovinske organizacije. Cilj zakona je ubrzanje postupka preispitivanja određenih dozvola za izvoz u zemlje koje nisu članice sporazuma o slobodnoj trgovini (FTA).
Sekretarijat Energetske zajednice objavio je je studiju „Dizajn mehanizma za određivanje cena za emisiju ugljenika za EnZ“ i pozvao sve entitete u zemljama ugovornim članicama da uvedu interno obračunavanje cena emisija CO2. Šta to konkretno znači za Energiju Balkana objašnjava mr Željko Marković, lider za energetiku i industriju u konsultantskoj kući Dilojt Srbija.
Nedavna studija otkrila je novi sistem, sposoban za brzu i efikasnu proizvodnju vodonika i električne energije, istovremeno značajno smanjujući emisiju CO2. Sistem baterija MF Mg-CO2 ima strukturu sličnu strukturi vodoničnih gorivnih ćelija za upotrebu u automobilima – zahteva samo negativnu elektrodu Mg-metal, vodeni elektrolit i katalizator na pozitivnoj elektrodi.
Sistem trgovine emisijama se priprema za ulazak u treću deceniju, a samim tim se sprema i za veliki skok cena. Tokom prve polovine prethodne decenije, cena jedne dozvole za emisije u EU, koja predstavlja jednu tonu emisije ugljenika, kretala se u rasponu od četiri do 10 evra. Od sredine 2016. godine dozvole su naglo poskupele. Očekuje se još veći rast cena dozvola za emisiju CO2.
Predstavljajući plan puta ka klimatskoj neutralnosti – nultu emisiju CO2 do 2050. godine BASF, najveća hemijska kompanija na svetu, navodi da će uložiti do milijardu evra do 2025. godine, kako bi dostigao svoj novi klimatski cilj i još dve milijarde evra kako bi ulaganja do 2030. godine dostigla tri milijarde evra. BASF očekuje da će ovaj prelazak na klimatski neutralne proizvodne procese dovesti do naglog povećanja potreba za strujom.
Prema nacrtu plana, gasne TE-TO mogu se svrstati u zelenu investiciju ako rezultiraju smanjenjem emisije gasova staklene bašte za najmanje 50% po kWh proizvedene električne energije. Za TE-TO koja ne zamenjuju elektrane koje zagađuju, Komisija ostaje pri planu da zelenu etiketu ograniči na postrojenja s emisijom životnog ciklusa ispod 100 g ekvivalenta CO2 po kWh, pokazuje dokument, za koji iz Eurogasa kažu da je prepreka za prelazak na gas iz uglja.
Gasprom Grupa je završila isporuku prvog ugljenično neutralnog tovara LNG-a u Atlantskom basenu, konkretno Velikoj Britniji. Prema ugljenično neutralnim sporazumima, Gasprom i Šel, partnerski su uklonili ugljenični otisak tovara uz primenu VCS (Verified Carbon Standards) i CCB (Climate, Community and Biodiversity) emisionih sertifikata. Korišćeni su prirodni ugljenični krediti, koji će biti povučeni.
Kišne šume Amazona izgleda pogoršavaju klimatske promene. Naučnici upozoravaju da Amazon zagreva zemljinu atmosferu, umesto da je hladi – kao nekada. Prema prognozama, ovaj zabrinjavajući efekat biće sve veći a jedino rešenje, i za kišne šume u Amazonskom basenu i za celu planet je prestanak uništavanja i obnavljanje prašume.
Tehnologija gde se ugljenik iz vazduha hvata i ubrizgava u zemlju, a zatim pretvara u kamen postoji već decenijama, ali je tek poslednjih nekoliko godina na meti milijardera, koji su sve aktivniji u borbi protiv klimatskih promena. Ilon Mask je nedavno objavio nagradu od 100 miliona dolara za najbolju tehnologiju za hvatanje ugljenika. Ovu tehnologiju podržava i Bil Gejts jer, kako kaže „pomaže prirodi da pomogne sama sebi“.
U želji za još većim ekonomskim napredkom Indija bi mogla pokrenuti zelenu energetsku revoluciju. Prema Indeksu energetske tranzicije 2020. Svetskog ekonomskog foruma, Indija, koja je zauzela 74. mesto od 115 proučenih nacija, izdvojena je kao jedna od samo 11 nacija koje su postigle „dosledan i merljiv napredak u svojoj energetskoj tranziciji u poslednjih šest godina“.
