Cena ugljenika dostiže rekordnih 60 evra

EU: Cena ugljenika dostiže rekordnih 60 evra

Visoki zvaničnik Evropske komisije je insistirao na prenošenju „poruke smirenosti“, pošto su cene CO2 po prvi put porasle iznad praga od 60 evra na tržištu ugljenika u EU. Ovim je postavljen novi rekord na EU ETS tržištu ugljenika. To je imalo snažan uticaj na cene električne energije, koje su, takođe, dostigle rekordne vrednosti, dostigavši 140 evra po MWh u trgovanju u sredu (1. septembra). Države članice su izrazile zabrninutost zbog prebrzog rasta cena ugljenika.

Cena ugljenika dostiže rekordnih 60 evra. „Mislim da moramo ostati smireni sa tržištem od 60 evra. Ne očekujemo da će ovo biti situacija koja će dugo trajati“, rekla je Beatris Jordi Agire, direktorka u Direkciji za klimu Evropske komisije zadužena za evropska i međunarodna tržišta ugljenika za EURACTIV na događaju posvećenom sistemu trgovanja emisijama EU (ETS).

Jordi Agire je pozvala učesnike da razlikuju kratkoročne uslove na tržištu i dugoročne trendovi.

Cene ugljenika su u ponedeljak (30. septembra) prvi put porasle iznad 60 evra, čime je postavljen novi rekord na EU ETS tržištu ugljenika. To je imalo snažan uticaj na cene električne energije, koje su takođe dostigle rekordne vrednosti, dostigavši 140 evra po MWh u trgovanju prethodnog dana, u sredu 01.09.2021.

Poljska i Španija su istakle zabrinutost zbog prebrze eskalacije cena ugljenika. Ovo pitanje će se verovatno ponovo pojaviti u političkoj raspravi, dok zemlje EU razmatraju predloženu reformu ETS -a, koju je Evropska komisija podnela u julu.

„Više cene CO2 znače da moramo potrošiti milijarde na troškove za usklađivanje sa propisima. Ovo je očigledno problem za kompaniju poput PGE-a, koja se danas u velikoj meri zasniva na uglju“, rekao je Pavel Čoh, potpredsednik za korporativne poslove u PGE, poljskoj državnoj elektroprivredi.

Tržište radi

Međutim, Jordi Agire iz Komisije je rekla da su visoke cene ugljenika rezultat nekoliko faktora. Ovi faktori uključuju povećanje cena gasa i reformu EU ETS -a usvojenu pre dve godine, kako bi se povećale cene CO2 i podstakle kompanije da smanje emisije.

„Tačno je da smo sada u kontekstu visokih cena gasa“, priznala je ona, rekavši da je to samo kratkoročno i verovatno povezano sa „geopolitičkom situacijom“ u vezi sa gasovodom Severni tok 2.

„U našoj proceni uticaja radili smo sa cenama između 50 i 80 evra. Tržište radi i šalje snažan signal dekarbonizacije“, dodala je Jordi Agire. Ukazala je na „mehanizme ulaganja i druge alate” koji na raspolaganju državama članicama EU da se nose sa visokim cenama ugljenika i „podstaknu dekarbonizaciju na pravi način”.

Analitičari su se složili, rekavši da tržište ugljenika u EU daje odgovarajući signal cena za dekarbonizaciju ekonomije.

„Ako želite da sprečite eksploziju cena ugljenika, ono što možete učiniti je da podržite svoju industriju na putu dekarbonizacije“, rekao je Florian Rotenberg, analitičar tržišta energije i ugljenika u ICIS-u, firmi za obaveštavanje tržišta.

Odbacujući ideju o uvođenju gornje granice cena rekao je da „jedini efekat koji može imati u tom slučaju je da na kraju ne postignete cilj dekarbonizacije“.

Milan Elkerbot, istraživač u Centru za evropske studije politika (CEPS), složio se s tim, rekavši da su potrebni „posebni mehanizmi” za rešavanje visokih cena ugljenika umesto promene ETS -a, koji svoju ulogu ispunjava slanjem cenovnog signala, radi postizanja dekarbonizacije ekonomije.

Sličan stav izneo je Frans Timermans, šef EU za klimu, koji je, takođe, upozorio da se ne interveniše na tržištu u smislu reakcije na visoke cene.

„To bi apsolutno narušilo kredibilitet sistema trgovanja emisijama“, rekao je Timermans ranije ove godine, kada su cene ugljenika po prvi put porasle iznad 50 evra.

Poljska vidi nedostatak ETS-a „za pet do šest godina“

Ipak, zemlje poput Poljske žalile su se da će im predložena reforma ETS -a ostaviti manjak dozvoljenih emisija ugljenika pre 2030.

„Poljska ima strukturni deficit dozvola. Nezavisni istraživački centri su dali procenu na preko 600 miliona dozvola manje od očekivanih emisija do 2030. godine. Očekujem da bi nedostatak dozvola mogao da se oseti u ovoj deceniji, možda za pet do šest godina“, rekao je Čoh iz PGE-a.

Prema trenutnim cenama, to znači da će poljske kompanije morati da kupe dozvole u vrednosti od 40 milijardi evra, kako bi premostile jaz. A to će rezultirati smanjenjem sredstava za finansiranje energetske tranzicije u Poljskoj. Sve u svemu, ispunjavanje klimatskog cilja EU do 2030. godine će koštati Poljsku 136 milijardi evra, ukazao je Čoh. Iako će više sredstava biti dostupno u okviru EU fonda za modernizaciju uspostavljenog u okviru ETS-a, upozorio je da to neće biti dovoljno da se premosti jaz.

„Nakon što smo uzeli u obzir sva raspoloživa sredstva, procenili smo investicioni jaz u Poljskoj na 93 milijarde evra“, rekao je Čoh.

Fond za modernizaciju EU biće udvostručen

Elkerbot je izrazio sumnju u tvrdnju Poljske, rekavši da „ideja da državi članici nedostaju dozvole nije ona koju bismo trebali imati u ETS-u“, koji je u suštini panevropski. Osim toga, postoje mehanizmi kompenzacije, koji su već uključeni u ETS. Konkretno, radi se o fondu za modernizaciju. Fond je namenjen podršci 10 zemalja članica EU sa nižim prihodima u njihovom prelasku na klimatsku neutralnost.

U svojoj planiranoj reformi ETS-a, Komisija je predložila da se udvostruči fond za modernizaciju EU.

„Postoje mnoge poluge koje treba povući već u zakonodavstvu. I siguran sam da se za to može pronaći rešenje “, rekao je Elkerbot dodajući da je ovo političko pitanje„ na koje se može odgovoriti samo na najvišem političkom nivou, verovatno na Evropskom savetu“, koji okuplja šefove država EU i vlada.

Izvor: Euractiv

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti