Zelena vožnja po drumovima regiona

U kojoj meri se zakonski propisi EU za ubrzanje dekarbonizacije i postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine oslikavaju i na rezultate drugih evropskih zemalja po pitanju uvoza i proizvodnje električnih automobila? Vlada Srbije će u 2023. godini izdvojiti 250 miliona dinara za subvencionisanje kupovine električnih i hibridnih vozila. U regionu raste broj fabrika koje planiraju ili su počele da proizvode eko-vozila.

Zbog straha od posledica klimatskih promena, odnosno globalnog zagrevanja, uvode se strogi standardi u svim sferama života, kako bi se  smanjila emisija ugljen dioksida. Prema propisima Evropskog parlamenta o klimi, cilj je da se smanjenje CO2 pomeri sa 40 na, najmanje, 55 odsto – do 2030. godine. Taj propis obavezuje sve države članice na postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine.

U tom pravcu uveliko je krenula i auto-industrija. Plod uticaja sve glasnijih protivnika automobila na benzin i dizel jeste novi paket zakona Evropske unije, donet 2022. godine, na osnovu koga će na njenoj teritoriji od 2035. godine biti zabranjena prodaja novih putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila na fosilna goriva.

Nulta neto emisija

Tako trasiran put za dekarbonizaciju, sa definisanim ciljevima do 2025, 2030 i 2035. godine, poklapa se sa krajnjim ciljem – nulta neto emisija do 2050. godine.

Naučnici  upozoravaju da je koncentracija CO2 u atmosferi veća nego bilo kada u poslednjih 800.000 godina. Prema podacima EU, emisija štetnih gasova u saobraćaju je tokom tri decenije – od 1990. do 2019. porasla za 33,5 odsto i čini 16 odsto ukupnih štetnih emisija u EU. Najveći zagađivač su putnička vozila, na koja u EU otpada 62 odsto ukupnog zagađenja ugljendioksidom u drumskom saobraćaju. Zbog svega toga, električni automobili su postali predvodnici putovanja u zelenu budućnost, kada je reč o saobraćaju.

Preteča današnjih elektromobila

Zanimljivo je da, iako nam se čini da je početak proizvodnje električnih automobila novijeg datuma – iznedren proterivanjem CO2 iz naših života – preteča današnjih elektro-vozila nastao je pre 125. godina. Naime, kako je to list Politika svojevremeno objavio, „prvi električni automobil konstruisan je krajem 19. veka, tačnije 1898. godine, a njegov tvorac bio je otac danas popularnih sportskih automobila Ferdinand Porše“.

Eger-Lohner C.2 je prvi automobil koji je dizajnirao Ferdinand Porše, dok je kao student radio za ovu austrijsku firmu, pre nego što se osamostalio i napravio karijeru u Nemačkoj. Eger-Lohner je marka nastala saradnjom Bele Egera, vlasnika preduzeća preteče bečke elektroprivrede i bečkog proizvođača kočija Jakoba Lohnera. Dvojica preduzetnika razmišljala su o prednostima i nedostacima električnih automobila i onih na fosilna goriva i u njihovim planovima je neko vreme prednost imao električni automobil. Porše je konstruisao i motor od tri konjske snage, težak 130 kilograma, koji je visio na zadnjoj osovini. Olovne baterije omogućavale su domet automobila od 80 kilometara pri brzini od 25 kilometara na sat. Porše je sa svojim električnim automobilom 1899. godine učestvovao na trci u Berlinu i pobedio, vozeći prosečnom brzinom od 25,8 kilometara na sat, prenela je Politika.

Sa margine – u centar zelene tranzicije

Iako su vozila na struju u međuvremenu marginalizovana u auto-industriji, danas električni automobili važe za simbol zelene revolucije. Mada je primena zakonskih propisa EU za ubrzanje dekarbonizacije obavezujuća prvenstveno za članice Unije, ekološki trend uvoza i proizvodnje električnih automobila, zavladao je i u ostalim evropskim zemljama.

Međutim, statistika, ipak, pokazuje sporije formiranje zelenog voznog parka, nego što bi to zvaničnici želeli.

Subvencije za eko-vozila

Kupovina ekoloških automobila u Srbiji je u zamahu, sudeći prema podacima iz Ministarstvo zaštite životne sredine objavljenih na portalu Vlade Republike Srbije. Krajem prošle godine iz ovog ministarstva je saopšteno da vlada veliko interesovanje za subvencionisanu kupovinu eko-vozila, tako da Vlada treću godinu zaredom subvencioniše kupovinu novih vozila na električni ili hibridni pogon, u cilju podsticanja korišćenja ekološki prihvatljivog vida transporta.

Za 2023. godinu najavljen je budžet od 250 miliona dinara za subvencionisanje kupovine električnih i hibridnih vozila. Pravo na subvenciju za kupovinu eko-vozila mogu da ostvare građani, pravna lica i preduzetnici, dok se iznos subvencije kreće od 250 do 5.000 evra, u zavisnosti od vrste vozila.

„Iako je u 2023. godini opredeljen najveći iznos za subvencije do sada, tražnja je uveliko premašila planiranih 150 miliona dinara, pa je resorno ministarstvo odvojilo dodatna sredstva iz budžeta, kako bi podržalo sve zainteresovane za kupovinu električnih i hibridnih vozila”, saopštilo je ministarstvo.

Raste interesovanje za električne automobile

U 2020. godini subvencionisana je kupovina 112, a u 2021. godini 446 novih vozila. Ukupan broj subvencionisanih vozila u prošloj godini iznosi 625, što predstavlja najveće interesovanje do sada za podsticaje za kupovinu eko-vozila.

Navodi se da je broj elektro i hibridnih vozila u Srbiji u stalnom porastu, čemu doprinose i podsticaji države. Subvencionisane kupovine novih vozila odnosi se na ona koja imaju isključivo električni pogon, kao i na vozila koja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem pokreće i električni pogon (hibridni pogon). Dosadašnji podaci govore da je broj kupljenih hibridnih vozila znatno veći u odnosu na električna.

Prema izveštavanju RTS-a, u prethodnih sedam godina u Srbiju je uvezeno 601 čisto elektro vozilo – polovno. Samo u 2021. godini registrovano je 113 električnih vozila – 71 putničko, 41 – lako komercijalno, što je za trećinu više nego u 2020. godini. Kako se konstatuje, porast je očigledan, ali ipak nedovoljan. Jer, iako na domaćim putevima ima više od dva miliona automobila, Srbija sa samo 0,01 odsto električnih, kaska za evropskim zemljama.

Zeleni vozni park u susedstvu

Kada je reč o susednim zemljama, u Hrvatskoj je od 1. januara do 31. oktobra 2022. godine registrovano 1063 novih električnih vozila, što je za 12,6 odsto ili 119 automobila više u odnosu na isti period 2021. godine, prenosi Energetika-net. Učešće električnih automobila u ukupnom broju novoregistrovanih vozila na hrvatskom tržištu iznosi 2,7 odsto. U pomenutom periodu registrovano je i 7.835 hibridnih vozila, što iznosi 20,3 odsto od ukupnog broja novoregistriovanih vozila u Hrvatskoj.

U Crnoj Gori, prema pisanju portala Dnevno, ima svega 444 registrovanih vozila na električni pogon i 33 hibridna vozila. U odnosu na ukupan broj vozila od 250.000, to govori da je svaki petstoti automobil na električni ili hibridni pogon. Drugim rečima, u Crnoj Gori procentualno ima manje od 0,1 odsto električnih ili hibridnih vozila.

Iz službe za projekte energetske efikasnost i OIE u Eko fondu poručili su da se, prema broju podnetih prijava na do sada sprovedenim javnim konkursima može zaključiti da interesovanje nije veliko.

Traženija hibridna vozila

Kada je reč o podsticaju za kupovinu električnih vozila u Bosni i Hercegovini, kako je u oktobru preneo   portal Akta.ba, od  početka 2022. godine u BiH je uvezeno 40 vozila na električni i nešto više od 400 na hibridni pogon. To je skoro isto kao i 2021. godine, ali dvostruko više u odnosu na dve godine ranije. Ipak, to je samo 10 odsto od ukupnog broja uvezenih putničkih automobila u BiH.

Udeo električnih vozila u voznom parku Severne Makedonije u 2021. godini je iznosio svega 0,03 odsto. Ipak, prema zvaničnim podacima, broj tih vozila je u stalnom porastu – u 2019. ih je bilo 51 ili 0,01 odsto – 2020. godine je broj porastao na 69, odnosno 0,02 odsto. Prema informacijama Ministarstva unutrašnjih poslova, u 2021. je registrovano 128 električnih vozila, prenela je Republika.

U Sloveniji je u prvih jedanaest meseci 2022. godine, prema podacima Sekcije za putnička motorna vozila, po prvi put prodato ili registrovano 2.064 električnih vozila, čime je premašena dotadašnja godišnja brojka od 2.000 novoregistrovanih vozila. Zvaničnici nisu zadovoljni činjenicom da električni automobili i dalje predstavljaju samo pet odsto od ukupnog broja novih putničkih automobila na slovenačkom tržištu u 2022. godini, ali u povećanju tog učešća vide prekretnicu kada je reč o eko-vozilima, piše Žurnal 24.

Elektro-automobili iz Kragujevca, Tetova…

Pored prebrojavanja elektro-automobila na domaćim i komšijskim putevima, sve više smo u mogućnosti da brojimo i fabrike u regionu koje planiraju ili su počele da proizvode zelena vozila.

U Srbiji je krajem aprila 2022. godine delegacija kompanije Stelantis razgovarala sa predstavnicima države da se u kragujevačkoj fabrici od 2024. proizvode električni automobili. Nakon toga je potpisan dogovor o dodeli sredstava podsticaja za proizvodnju u kragujevačkom Fijatu za električnog vozila „fijat-panda.“ U početku će se proizvoditi ekonomična verzija tog električnog automobila, sa motorom snage 60 kilovata (kW) i kineskom Svolt baterijom od 40 kilovat časova (kWh), a zatim će uslediti i snažnija verzija (motor snage 80 kW i baterija od 50 kWh), prenela je Nova ekonomija.

U Severnoj Makedoniji će se proizvoditi električna vozila „e-GO“, najavio je makedonski premijer Dimitar Kovačevski.

Kovačevski je na Fejsbuku napisao da je odobrena vladina podrška za realizaciju te multimilionske nemačke investicije, koja će, istakao je, dati veliki doprinos makedonskoj ekonomiji. Prva fabrika u kojoj će, prvi put u ovoj državi, proizvoditi kompletni električni automobili gradi se u Tehnološko-industrijskoj razvojnoj zoni Tetovo, prenela je agencija Beta.

Elektro-sportski automobil

Iz Hrvatske je polovinom prošle godine stigla vest da je kompanija Bugatti-Rimac, uspešno registrovala prvi hrvatski električni hipersportski automobil pod imenom Nevera, koji je ubrzo otišao u ruke komercijalnom kupcu, prenosi portal Biznis u regionu.

Novo električno vozilo EVO stasalo je 2022. godine i u Bosni i Hercegovini, kao proizvod Tvornice mašina iz Travnika, poznate po proizvodnji električnih bicikala. Kako prenosi Radio Sarajevo, reč je o dostavnom vozilu koje bi do polovine ove godine trebalo da prođe sva potrebna testiranja, dabi do kraja godine bila dobijena dozvola za serijsku proizvodnju.

Početkom ove godine stigao je nagoveštaj i iz Republike Srpske da u fabrici Pass u Bijeljini, koja proizvodi savitljive cevi za auto-industriju najavljuju proširenje i mogućnost dolaska američke firme Tesla.

Što se tiče razvoja infrastrukture za električne automobile, sve regionalne zemlje su saglasne da je njeno ubrzanje prioritetno, ali je tempo izgradnje krajnje neujednačen.

Pitanje isplativosti

Da li se i koliko isplati voziti električni automobil danas? Prema podacima sa Instituta za tehnologiju u Karlsrueu (KIT), koje prenosi portal B92, količina energije potrebne za rad prosečnog električnog automobila od punjenja baterije do vožnje izgleda ovako – uz prosečnu potrošnju od 18,4 kWh na 100 kilometara, kada se uračunaju ostali gubici, potrošnja skače na 23,6 kWh na 100 kilometara. U gubitke energije, koji se obično ne uzimaju u obzir, svrstani su gubici u visokonaponskim vodovima i transformaciji struje, gubici u distribucionim mrežama i tokom punjenja vozila. Sa druge strane, posebni uslovi, poput niskih temperatura ili gubitaka pri brzom punjenju, nisu uzeti u obzir. U tom slučaju potrošnja bi bila još veća. Naravno, sve to plaćaju potrošači iz svog džepa.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti